OTKUP I PRODAJA SVIH UDŽBENIKA – NAJBOLJE CENE !
24 јануара, 2020
Meša Selimović – tvrđava jača od života
3 марта, 2020

Današnjoj deci se konstantno prebacuje da ne čitaju, da bi rado izbacili i lektiru, da odbijaju da čitaju čak i obavezno štivo iz udžbenika. Oduvek je bilo dece koja vole knjigu i dece koja je manje vole. Način života koji se danas vodi, uslovljen napretkom tehnologije, samo je promenio razloge zbog kojih učenici možda manje čitaju nego pre. Internet je postao glavni izvor informacija i sve je vizualizovano, pa je pisana reč postala suvišna. Knjiga je nekad više vrednovana, od malih nogu se razvijala kultura čitanja. Danas mladi više vole blogove, tvitove, elektronsku štampu, prepričanu lektiru…

Ali uvek će postojati i oni istinski zaljubljenici kojima društvene mreže i video-igrice neće zameniti svet knjige. Oni će se izdvajati kreativnošću, elokventnošću i maštom.
Istraživanja pokazuju da skoro trećina tinejdžera ne pročita ni jednu knjigu sa spiska obavezne lektire, ali 70 odsto njih čita knjige koje nisu na tom spisku. Ankete kažu da deca najčešće čitaju naučnofantastične knjige.
Da nešto treba da se menja u aktuelnoj lektiri saglasni su svi – đaci, nastavnici, ministarstvo, roditelji.

“Velika je zabluda da deca ne žele da čitaju”, kaže pisac Dejan Stojiljković. “To demantuju tiraži Uroša Petrovića, Ljube Ršumovića, Mike Antića i ostalih književnika za decu. Čita se isto koliko se čitalo i u vreme kada sam ja bio đak, ili kada je to bio moj otac. Deca neće ništa na silu. Tako smo i mi nekad birali između Zagora i Bleka, kasnije, između Tolkina i Bukovskog. To znam jer imam kćerku od devet godina koja je morala pod obavezno da čita “Alisu u zemlji čuda” i stalno se nešto razvlačila jer je bilo obavezno i sa nekim rokom. Onda sam joj ja ispričao o čemu se radi i to joj je bilo vrlo zanimljivo, na kraju je “progutala” knjigu za nekoliko dana”.

Zastareli nastavni program

U školskoj lektiri dugo ništa nije menjano pa postoji ozbiljan nesklad između zahteva nastavnog programa i onoga što učenici čitaju. U obavezan spisak lektira potrebno je ubaciti knjige iz kojih klinci mogu da vide svet u kome žive, da prepoznaju situacije i probleme sa kojima se sreću u današnjem vremenu.
Novo vreme donosi nove teme, nove junake. Nekada su junaci dečje književnosti bili Tom Sojer, Robinson Kruso, Hajdi, kapetan Nemo. Teško je zamisliti moderne “digitalne” klince kako se poistovećuju sa njima i njihovim bezazlenim nestašlucima. Deca danas traže više, traže uzbuđenja, interesantne likove, izmišljene svetove, čudesne junake. Fantastika je oduvek bila popularna kod dece i omladine, ali nekada je podmornica i život pod morem bio krajnji domet, sada su tu čudesni svetovi, razni likovi iz sveta magije – čarobnjaci, vile, vilenjaci pa čak i vampiri.
Od standardnih naslova u lektiri jedino što i dalje nailazi na dobar prijem kod dece su Branko Ćopić ( Doživljaji Nikoletine Bursaća, Doživljaji mačka Toše, Magareće godine, Orlovi rano lete), Branislav Nušić (Hajduci, Autobiografija) i Ivo Andrić ( Deca, Na Drini ćuprija). Preostala obavezna literatura uglavnom je dosadna deci pa zato i ne čudi činjenica da svaki šesti učenik pročita zadatu lektiru. Poslednjih godina unete su novine, te sada uz Alisu i Hajdi devojčice se dive Ameliji (Princezin dnevnik) a dečaci se sve više poistovećuju sa Adrijanom Molom ( Tajni dnevni Adrijana Mola).

“Čitanje je najbolje učenje” Puškin
Jedan od najvažnijih zadataka roditelja i nastavnika je da deci usade ljubav prema knjizi, stoga im treba obezbediti dve stvari – pristup knjigama i ohrabrenje da stalno čitaju.
Tržište je preplavljeno knjigama za decu svih uzrasta, police na dečijim.odeljenjima knjižara i biblioteka prepune su obiljem naslova kakvim su prethodne generacije mogle samo da sanjaju, ostaje samo da decu ohrabrimo i približimo knjige deci.

Svu obaveznu kao i dodatnu lektiru za učenike osnovnih i srednjih škola možete pronaći u našoj knjižari, kao i veliki izbor naslova za decu i omladinu.

Call Now Button0621134507