„Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen.“

Kafka nam ovim teskobnim rečima otvara lavirint stranica, postavljajući ton ostatku romana, jer ono što sledi je duboko uzemirujući prikaz čoveka prepuštenog na milost (do tada nepoznatom) “pravosuđu”. I pored stalnih tvrdnji građanina K. da je nevin, ni u jednom trenutku nema nagoveštaja o zločinu koji je navodno počinio, gurajući nas, onespokojene čitaoce, u dublju zbrku, sa isto tako malo informacija kao što ih i optuženi ima, ostavljajući nas u nemogućnosti da procenimo da li bi odgovarajući kraj bila osuda ili oslobađajuća presuda.
Uskoro se otkriva da je apsolutna oslobađajuća presuda nemoguć san, kao i mogućnost pravičnog suđenja na koju sudska politika i međusobni odnosi ne utiču u potpunosti. Na taj način Kafka nam predstavlja sumorni svet u kojem se nekada ugledni bankarski činovnik iznenada procesuira ni iz kakvih očiglednih razloga, nema čak ni koristi od efikasnog advokata koji bi ga zastupao. Stoga, “Proces” nije preterano prijatno štivo za čitanje i zahteva dosta pažnje da bi se razumeli zamršeni pojmovi – iako je jezik briljantno direktan i jednostavan. Na primer, priča o portiru koji sprečava čoveka da uđe u “carstvo zakona”, i sve moguće interpretacije tog čina koje K.-u predstavlja sveštenik, ostavljaju nas izbezumljene nad sudbinom individue u vrtlogu birokratskog košmara.
Sam K. nije naročito simpatičan lik, jer je nepotrebno grub prema svojoj gazdarici, gospođi Grubah, i iskorišćava dobronamernost gospođice Birstner u uvodnim poglavljima.
Ipak, čini se da je Kafka, slikajući ga kao takvog, čoveka nesavršenog i punog mana, no svakako ne kao nekoga ko zaslužuje hapšenje, priču učinio znatno strašnijom. U početku se K. opire, preuzimajući glavnu reč na saslušanju u pokušaju da dokaže da je ceo postupak protiv njega neosnovan i nepravedan. Međutim, njegova odlučnost se kruni do konačnog poraza i prepuštanja pred neizbežnošću gonjenja, i tek na košmarnom kraju čitalac zaista razume kolliko je K. svojim postupcima doprineo sopstvenom uništenju, sarađujući, pokoravajući se službenim licima.
“Proces” je duboko izazovno delo u svom nelagodnom predstavljanju sveta, u kome tajna policija posmatra, uhodi ljude i bez povoda ih hapsi, odražavajući društvena previranja u Evropi u vreme kada ga je Kafka pisao 1914. godine. Uočavamo zapanjujuće paralele sa Orvelovom “1984.” (pisane 1948. godine), gde je glavni junak pod stalnom prismotrom u totalitarnoj državi, a pojedinci se kažnjavaju za naigled bezazlene radnje poput “misaonog” zločina.
Kafka koristi parabolu da pokaže čitaocu da iako K. može da uvidi uzaludnost sedenja pred vratima Zakona, on ostaje slep za svoju egzistencijalnu uzaludnost. Čak i da ju je postao svestan, pa čak i da smo je mi postali svesni u našim svakodnevnim rutinama, da li bismo se drugačije ponašali? Važno pitanje. Naš instinkt nam nalaže da živimo, i u skladu s njim bi trebalo da upravljamo sopstvenim životima. Na taj način, možemo postojati, a da nas ne pojede naša neizbežna sudbina.
Iako je sam zaplet prilično spor – u službi je piščeve namere da nas sve vreme pritiska, smanjuje nebo teskobom – budući da K. pasivno otkriva pojedinosti o procesu, više nego što je aktivni učesnik u borbi za svoje oslobođenje od torture Suda, “Proces” je maestralno delo, vanvremensko u svojoj egzistencijalnoj upitanosti.

Franc Kafka – Životopis

Franc Kafka rođen je 1883. u Pragu, jedan je od najznačajnijih čeških pisaca jevrejskog porekla i jedan od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Pripadao je avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam.
Njegova najznačajnija dela, pripovetka “Preobražaj”, te romani “Proces” i “Zamak” prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psiho-fizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.
Ostavivši ogroman uticaj na plejadu budućih književnih velikana, umro je nedaleko od Beča 1924. godine.